Žene u Vojsci i Policiji: Sposobnosti, Izazovi i Ravnopravnost

Pitanje učešća žena u vojscima i policijama širom sveta već dugo izaziva žustre rasprave. Sa jedne strane stoje zagovornici potpune ravnopravnosti i iskorišćavanja svih raspoloživih ljudskih resursa. Sa druge, oni koji ističu biološke razlike i specifične zahteve određenih pozicija. Istina, kao i uvek, leži negde između, u nužnom prepoznavanju individualnih sposobnosti i širine uloga koje moderne bezbednosne snage podrazumevaju.

Policija: Više od Tuče na Tribinama

Kada se pomene policija, mnogima prva asocijacija jesu nasilni neredi na stadionima, direktan fizički sukob, palice i krvave glave. Zaista, postoje policijske intervencije koje podrazumevaju direktan fizički kontakt, gde se odvaljuju stolice i vlada haos. U takvim situacijama, angažuju se pripadnici posebno obučeni i fizički spremni da se suoče sa razjarenom masom koja ne gleda kuda udara. Iako se žene u policiji sve više pojavljuju i mnoge su fizički spremne, znaju da trče, penju se, plivaju i rukuju oružjem, retko kada ih se šalje upravo u tu vatru. Zašto?

Fora, odnosno ključ, leži u racionalnom korišćenju datih sposobnosti. Slanje žene od 60 kilograma da guši nerede među ogromnim navijačima možda nije najpametnija taktička odluka. Međutim, ta ista žena može da bude izuzetno efikasna u drugim segmentima policijskog rada. Može da bude odlična saobraćajna policajka, temeljita inspektorka u rešavanju krivičnih dela, efikasna čuvar u ženskom zatvoru ili vešta pretresač. Može da rukovodi timom koji je na stadionu, da bude deo konjice ispred njega ili da obavlja vitalne logističke i analitičke poslove.

Policija nije samo tuča na tribinama i fizičko obračunavanje "prsa u prsa". To je kompleksna organizacija sa desetinama specijalizacija. Nije svaki muškarac, pa čak ni onaj od 100 kilograma, stvoren za sve te poslove. Neće se takav "tabadžija" staviti da bude inspektorka ili da analizira saobraćajne nesreće. On ima svoju ulogu, a žene sklone ili talentovane za druge poslove u policiji treba da obavljaju upravo te poslove. Njihov rad je podjednako bitan i ne treba ga zanemariti.

Vojska: "Vojni" je Često Samo Pridev

Slična logika primenjuje se i na vojsku, samo u još širim razmerama. Vojska danas nije samo pešadija sa puškama koja juriša u rovove. To je ogroman sistem koji zahteva najrazličitije profesionalce. Kao što neko primeti, vojni pilot je pre svega pilot, vojni inženjer je inženjer, a vojni lekar je lekar. Reč "vojni" je tu često samo pridev koji označava pripadnost instituciji.

U klasičnom vojnštvu, gde neposrednu ulogu igra fizička snaga i izdržljivost, žene su statistički u nepovoljnijem položaju. Međutim, čak i na frontu, uloge su se promenile. Savremeni ratovanje sve više zavisi od tehnologije, preciznosti, strateškog razmišljanja i podrške. Žene mogu da budu izuzetni snajperisti (kao što je pokazala istorija), operatori dronova, analitičari obaveštajnih podataka, veze, logističari, inženjeri održavanja složene opreme. U direktnom sukobu, često igraju potporne uloge, ali te uloge su od presudnog značaja za uspeh cele operacije.

Ovo ne znači da žena u vojsci ne može da se istakne i izgradi impresivnu karijeru. Može, i često će je lakše izgraditi kao pilot, lekar ili inženjer nego kao komandir pešadijske jedinice na prvoj liniji. Bitno je shvatiti da se radi o različitim, ali komplementarnim sposobnostima.

Kriterijumi i Biološka Realnost

Jedno od centralnih pitanja jeste postojanje različitih kriterijuma za muškarce i žene, kako u sportu, tako i u prijemnim testovima za vojsku i policiju. Zahtevi za sklekove, trbušnjake, trčanje na 2400 metara često su prilagođeni polu. Ovo nije znak diskriminacije, već priznanje biološke realnosti - prosečna žena ima manje mišićne mase i drugačiju građu od prosečnog muškarca.

Međutim, fizička snaga nije jedini, pa čak ni uvek najvažniji kriterijum. Danas se u vojsku i policiju traže ljudi sa brzinom reakcije, izdržljivošću, preciznošću, sposobnošću donošenja odluka pod pritiskom, strpljenjem, analitičkim umom. U mnogim ovim segmentima, žene mogu da pariraju, a često i nadmaše muškarce. Problem nastaje kada se celokupna profesija svede samo na merenje mišića, zanemarujući sve ostale talente koji su neophodni za funkcionisanje takvih sistema.

Ključ je u raspoređivanju kadrova prema njihovim posebnim sposobnostima. Ne treba svakoga slati svuda. To važi i za muškarce i za žene. Nisu svi muškarci sposobni za vrhunske fizičke podvige, baš kao što nisu sve žene. Ravnopravnost ne znači da sve žene koje konkuršu treba automatski primiti, već da se prime one koje ispunjavaju postavljene kriterijume za određeni posao i koje to zaista žele.

Izazovi i Predrasude

Nažalost, put žena u uniformi često je popločan predrasudama. Optužbe da su tu samo da se "udaju", da unose "rasulo" u strogi vojnički poredak, da su privilegovane i da hvataju krivine, česte su. Dešava se da se pojedina iskustva sa nesposobnim pojedinkama ili onima sa pogrešnim motivom generalizuju na ceo pol. Istina je da u svakoj profesiji ima i sposobnih i nesposobnih, i posvećenih i onih koji traže lakši put.

Mnoge žene u vojscima i policijama širom sveta svojim radom, posvećenošću i profesionalnošću opovrgavaju ove stereotipe. One su deo timova, obavljaju svoje zadatke i doprinose celini. Kao što je neko primetio, muskarci se u prisustvu žena često drugačije ponašaju, vode više računa o higijeni i discipline, što može podići standard u jedinici. S druge strane, prisustvo žena može da unese novu perspektivu i drugačije veštine rešavanja problema.

Rat, nažalost, ne poštuje Ženevsku konvenciju ni pol. U slučaju zarobljavanja, i muškarci i žene mogu proći kroz užasna mučenja. Međutim, upravo strah od specifičnog zlostavljanja žena zarobljenica jeste razlog zašto neke vojske (poput izraelske) dugo nisu slale žene na neposrednu liniju fronta, iako su one služile obavezan vojni rok.

Budućnost: Tehnologija i Promena Paradigme

Budućnost ratovanja i održavanja reda sve više se okreće ka tehnologiji. Ratovanje na daljinsko upravljanje, korišćenje dronova, robotski vojnici, cyber odbrana - sve su to oblasti gde fizička snaga gubi na značaju, a dolaze do izražaja intelekt, preciznost i tehnička veština. U ovim domenima, pol postaje sve manje bitan.

Za našu vojsku i policiju, pravi izazov nije u tome da li da prime žene ili ne, već kako da modernizuju opremu, unaprede obuku i iskoriste sve raspoložive talente, bez obzira na pol. Potrebno je gledati budućnost i organizaciju naprednijih vojski, a ne romantizovati prošlost.

Zaključak: Mesto za Sposobne

Dakle, da li su žene za vojsku i policiju? Odgovor je složen. Većina žena možda nije za najekstremnije fizičke poslove u ovim službama, ali to važi i za veliki broj muškaraca. Međutim, vojska i policija nisu samo ti ekstremni poslovi. To su ogromni sistemi sa bezbroj specijalizacija.

Žene koje ispunjavaju postavljene kriterijume, koje imaju volju, fizičku spremnost za zadatak koji ih čeka i psihičku otpornost, apsolutno imaju mesto u uniformi. Njihov doprinos kao pilotkinja, inspektorki, doktorki, analitičarki, logističarki, čuvarki ili članova specijalizovanih timova je neprocenjiv. Odbaciti celu polovinu populacije iz ovih vitalnih sektora znači neiskorišćavanje ogromnog potencijala.

Konačno, poenta nije u tome da se "dokaže nepostojėća poenta" ili da se ide "inatom svima". Poenta je u stvaranju efikasnih, modernih i svestranih bezbednosnih snaga koje će najbolje služiti društvu. A to se ne može postići bez razumevanja da je svako, muškarac ili žena, pre svega individua sa svojim snagama i slabostima, i da je pametna organizacija ona koja zna da te snage na pravi način iskoristi.