Mljet: Rajsko Ostrvo Jadrana za Ljubitelje Prirode i Mirovanja

U srcu južnog Jadrana, skriveno od užurbanog ritma modernog života, leži ostrvo Mljet - pravi biser Hrvatske. Ovo zeleno ostrvo, prekriveno gustim borovim i hrastovim šumama, oduvek je privlačilo putnike svojom netaknutom lepotom, bogatom istorijom i atmosferom potpunog smiraja. Za mnoge, poseta Mljetu nije samo obilazak još jedne turističke destinacije, već iskustvo koje ostavlja traga u duši.

Karte za Nacionalni park Mljet čuvaju se ne kao trošak, već kao dragoceno podsećanje na obećanje da će se ovom mestu, u roku od godinu dana, ponovo posvetiti pažnja i vreme. To je poziv da se ponovo oplovi njegova obala, da se istraži svaki ugao i da se duboko udahne miris mediteranskog bilja i slanog mora.

Prvi susret sa čarolijom: Putem ka ostrvu Svete Marije

Prilazak ostrvu je već sam po sebi spektakl. Vožnja brodićem prema malom ostrvcu Sveta Marija, smeštenom usred Velikog jezera, traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je pun iščekivanja. Pri ulasku na brod, često nastaje prijatna gužva - svi žele da zauzmu najbolje mesto kako ne bi propustili ni jedan detalj prelepe obale.

Sa desne strane, tokom plovidbe, mogu se videti usamljene vile, dok se levo, u daljini, nalazi nešto veće naselje. Ova strana ostrva nije prenatrpana kućama, što joj dodaje na autentičnosti i čari. Kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, okruženog bujnom vegetacijom, daje poseban šmek celom ovom području. Već se nazire simpatično ostrvce u jezeru, a na njemu se uočava crkva Svete Marije, simbol Mljeta.

Srce ostrva: Nacionalni park Mljet i njegova Velika i Mala jezera

Nacionalni park Mljet obuhvata zapadni deo ostrva i njegove najveće atrakcije - Veliko i Malo jezero. Ova jedinstvena prirodna fenomena nastala su pre oko 10.000 godina, nakon ledenog doba, kao rezultat potapanja krških polja. Jezera su međusobno povezana kanalom, a Veliko jezero je preko prolaza Soline povezano i sa otvorenim morem, stvarajući tako specifičan ekosistem.

Jedna od najvećih prednosti Parka je odlično uređena mreža staza i biciklističkih puteva. Oznake su jasne i vode posetioce duž obale jezera, kroz guste šume, do razgledišta sa kojih se pružaju fantastični pogledi. Zabranjen je ribolov u jezerima, što doprinosi očuvanju životne sredine, a voda je toliko čista i prozirna da se čini da se ribe mogu uhvatiti rukom.

Organizovan je i prevoz autobusom za one koji ne žele da pešače, iako je prava šteta propustiti priliku da se uživa u mirisima šume i zvucima prirode tokom šetnje. Vatrogasna oprema je pažljivo raspoređena po celom parku, što svedoči o ozbiljnom pristupu zaštiti ove dragocene baštine.

Put kroz vekove: Samostan i crkva Svete Marije na ostrvcu

Pristajanjem na ostrvce Sveta Marija, posetioci se suočavaju sa živom istorijom. Crkva Svete Marije i benediktinski samostan potiču iz 12. veka. Samostan je tokom vekova više puta dograđivan i menjao je izgled - u 13. i 14. veku nadograđen je sprat, a u 15. i 16. veku dograđeno je predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u odbrambenu kulu.

Tužna istorija ovog mesta prati burna dešavanja u regionu. Napoleonova vlast je 1808. ukinula benediktinske samostane, a imovinu su preuzeli drugi redovnici, da bi na kraju dospela u ruke države. Tokom 20. veka, samostan je čak bio pretvoren u hotel. Tek relativno skoro, ova arhitektonska i duhovna baština je vraćena Crkvi, ali je i dalje zahteva značajna ulaganja kako bi povratila svoj nekadašnji sjaj. Ipak, arkadijska lepota ovog mestа i dalje oduzima dah.

Legenda koja živi: Odisej i Kalipso na Mljetu

Ljepota ostrva Mljet bila je poznata još u antici. Prema Homerovom epu Odiseja, upravo se na ovom ostrvu, koje je nazvao Ogigija, mitski kralj Itake Odisej nasukao na povratku iz Trojanskog rata. Polumrtav, doplovio je do pećine gde ga je zarobila otočka nimfa Kalipso, kći boga Posejdona.

Očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, zaboravivši na svoj put kući. Tek nakon bogovljevog insistiranja, Kalipso ga je konačno pustila da nastavi svoje putovanje. Odisejeva pećina, za koju se veruje da je upravo ona iz legende, nalazi se ispod Babinog polja i ima dva ulaza - sa mora i sa kopna. Ribari je i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora, noseći tako tradiciju kroz vekove.

Ova legenda dodaje sloj magije već tako mističnom ostrvu, podsećajući nas da se istorija i mit često prepliću na mestima izuzetne lepote.

Život u skladu sa prirodom: Razgledanje ostrva

Osim Nacionalnog parka, Mljet nudi i druge prirodne ljepote. Salinara, na jugoistočnom delu ostrva, poznata je po svojim peščanim plažama, što je retkost na uglavnom kamenitoj obali Mljeta. Ovaj deo ostrva je pravi raj za one koji traže sunce i more.

Glavna naselja na ostrvu, kao što su Polače i Pomena, smeštena su uz obalu i služe kao osnovne tačke za turiste. Polače, koje je dobilo ime po rimskoj palači čiji ostaci se tu i danas mogu videti, je ribarsko naselje sa slikovitom uvalom. Pomena je malo turističko naselje koje pruža smeštaj i usluge posetiocima Parka.

Za one koji žele da dublje istraže ostrvo, preporučuje se obilazak unutrašnjosti. Naselja u unutrašnjosti, poput Goveđara i Babinog Polja, podizana su dalje od obale zbog zaštite od gusara u prošlosti. Šetnja ili vožnja biciklom do ovih mesta otkriva autentičan život ostrvljana, njihove maslinike i vinograde, i pruža pogled na ostrvo koji turisti na obali retko imaju priliku da vide.

Jedrenje oko Mljeta: Perspektiva sa mora

Jedan od najboljih načina da se doživi Mljet je svakako jedrenjem. Prilazak ostrvu sa mora omogućava da se ceni njegova razvedena obala, brojne uvale i hridi. Voznja jedrilicom pruža jedinstvenu slobodu - možete da zaustavite gde god vam se svidi, da se okupate u kristalno čistoj vodi usamljene uvale ili da istražujete skrivene pećine.

Usidravanje u uvali ispred restorana Stella Maris u Polačama ili u Pomeni, omogućava da se uživa u dalmatinskoj kuhinji uz pogled na more. Iako cene mogu biti nešto više nego na kopnu, zbog logistike, kvalitet sveže uhvaćene ribe i morskih plodova, kao i sam ambijent, čine ga vrednim truda. Naravno, pravi jedriličari znaju da je uvek pametno imati sa sobom zalihu vode i namirnica.

Večeri provedene na jedrilici, uz zvuke talasa i pogled na zvezdano nebo iznad ostrva, ostaju nezaboravno iskustvo. To je trenutak potpunog opuštanja i povezivanja sa prirodom.

Kako doći do Mljeta i praktični saveti

Najlakši način da se stigne do Mljeta je kombinacijom automobila i trajekta. Trajektna linija povezuje Prapatno na poluostrvu Pelješac sa Sobrom na Mljetu. Prapatno se nalazi na južnoj strani Pelješca, nedaleko od Stona, poznatog po svojim utvrdama i solani. Putovanje trajekta traje oko 45 minuta. Tokom letnje sezone, linija je vrlo učestala.

Za one koji putuju bez automobila, postoji i autobuska veza koja povezuje velika jezera sa morem, kao i brzobrodska veza sa Dubrovnikom.

Najbolje vreme za posetu Mljetu je od maja do septembra, kada je vreme najtoplije i najstabilnije. Međutim, jun i septembar nude prednost manje gužve i prijatnijih temperatura za aktivnosti poput šetnje i biciklizma.

Zaključak: Mljet kao melem za dušu

Mljet je mnogo više od običnog turističkog odredišta. To je ostrvo gde se vreme usporava, gde se istorija oseća na svakom koraku, a priroda nude u svom najčistijem obliku. Bilo da ga posetite tokom jednodnevnog izleta ili mu posvetite više dana, Mljet će vas ostaviti sa osećanjem mira i zadovoljstva.

Kao što su fotografije ovog ostrva "melem za dušu pogotovu u jesenje kisno beogradsko veče", tako će i lično iskustvo boravka ovde ostati kao lep i topl sećanje koje podstiče na povratak. Ostvorićete želju da u nekom roku od godinu dana, ponovo ga oplovite i vidite kako izgleda obala na drugom kraju, posvetivši mu malo više vremena. Jer Mljet je ostrvo kojem se treba vraćati.